 |
|
|
|
|
|
|
|
Muzej kulturne istorije )
U Nemanjinoj 9, u Požarevcu nalazi se porodična kuća porodice Trifunović. Kuća je izgrađena na regulacionoj liniji ulice tako da je sa ostalim kućama formirala ulični niz. Sa bočne strane ima slobodan prolaz ka dvorištu koje je originalno bilo popločano slaganim ciglama. Karakteristika ovakvih kuća je da imaju jednu reprezentativno obrađenu fasadu, pročelje okrenuto ka ulici, koje je bilo deo uličnog fronta, dok su ostale obrađene nešto skromnije. 
Prema obliku osnove i urbanističkoj dispoziciji, ova se jednospratna građanska kuća iz 19. veka svojom užom stranom locirala uz regulaciju ulice dok se kurpus kuće razvijao po dubini parcele. Raspored prostorija govori o prostornoj strukturi kombinovanog plana. U uličnom korpusu prostorije su se grupisale oko centralnog prostora – predsoblja, a dvorišne prostorije su se pružale u nizu jedna za drugom. Ovakav raspored je osoben kod prizemnih porodičnih kuća graćenih tridesetih godina 19. veka gde je ovo prostorno rešenje bilo produžatak tradicije grsdske kuće orijentalnog tipa. Kuća ima 9 prostorija i natkriljenu terasu. U prizemlju se nalazi 4 sobe, 2 predsoblja, kuhinja i trpezarija. Takođe u osnovnom nivou kuće postoje prolazi za podrum i tavan. Podrum se pruža velikim delom osnove i verovatno je služio za skladištenje ogreva i deponovanje starih stvari. U uličnom delu je živela porodica dok je dvorišni korpus bio mahom rezervisan za poslugu. Dvorište je bilo veličine dve površine kuće i delom je bilo popločano. U kući su živele porodice Nestorović i Trifunović. U dokumentima kuća se prvi put pojavljuje 1935. godine ali je verovatno izgrađena krajem 19. veka.
Radna soba
)
Radna soba se nalazi u dvorišnom krilu kuće između predsoblja i spavaće sobe. Ukućani su dosta vremena provodili u ovoj sobi a kroz nju je prolazila i posluga na putu do trpezarije. Radni sto je bio smešten između dva prozora i koristio ga je uglavnom najstariji muški član porodice. Nasuprot njemu bila je peć koja je ložena po potrebi. Od nameštaja koji se nalazio u sobi sačuvana je komoda i zidni sat. Obično je sastavni deo radne sobe činila i polica sa knjigama. O tome da je postojala govore knjige koje su pronađene a među njima su najvrednije Kazneni zakonik iz 1880. i Zakon o državnoj trošarini iz 1910. godine. Nameštaj koji je eksponiran u radnoj sobi pripada periodu istorizma. Komoda je rađena u maniru klasicizma sa intorzijom dok je pisaći sto u stilu altdojča. Iz istog perioda je i sat sa klatnom. Od kompleta za pisanje koja se nalazila na stolu sačuvana je samo bogato ukrašena mastionica.
Trpezarija
)
Trpezarija se nalazi desno od predsoblja a nastavlja se na salon sa kojim predstavlja funkcionalnu celinu. Dva prozora su okrenuta ka ulici a jedan gleda na dvorište. Ova prostorija je verovatno bila višenamenska: služila je kao trpezarija i kao mini salon. Trpezarijski sto i stolice nisu sačuvani ali jeste određena količina posuđa. Trpezarija je bila neizostavni deo građanske kuće 19. veka. Porodica je obično bila na okupu za vreme svih obroka i znalo se ko gde sedi i kako je dužan da se ponaša za to vreme. Moguće je, da je garnitura koja se nalazi u trpezariji bila raspoređena delom i u salonu, jer se između ove dve prostorije nalaze velika dvokrilna vrata. Garnitura za sedenje se sastoji iz sedam delova: četiri fotelje i po jednog kanabeta, taburea i stolice. Po stilu pripada eklekticizmu a podseća i na nacionalni stil romantičarskog istorizma.
Za 19. vek je karakteristična težnja da se ogledala izrađuju kao deo neke dekorativne celine. U kući je sačuvano četiri ogledala od kojih ova dva imaju dodatke. U prvom slučaju to je dvonožna komoda a u drugom je u pitanju etažera sa kraja 19. veka.
Salon
)
Salon je najveća prostorija u kući, dimenzija 7,5 x 6,5 m. Vratima je povezan sa predsobljem, trpezarijom i spavaćom sobom a sa svoja tri prozora gleda na ulicu. Cela prostorija je raskošna sa oslikanom tavanicom,dekorativno okrečenim zidovima i štampanim daščanim podom. Na žalost od nameštaja koji je krasio ovaj salon nije ostalo mnogo pa je i izgled sobe prepušten pretpostavkama i mašti. Takođe, možemo samo da naslutimo da su zidovi bili prekriveni slikama, sudeći po nosačima koji iz njih vire. O kakvim se delima radilo ne možemo samo da slutimo. U salonu postoji mesto na kome se vide tragovi od loženja tako da sa sigurnošću možemo reći da je ovde porodica provodila najviše vremena. To je bila i soba za primanje gostiju. Tavanica je verovatno najdragoceniji deo kuće . Zahvaljujući kvalitetnom materijalu koji je korišćen odžala je prvobitnu hromatsku strukturu a boje su eklektične i zasićene. Tavanica je remek delo bečkog majstora iz sredine 19. veka i rađena je tada popularnom tehnikom kunstmaleraj. Karakteristika ove tehnike je često i obilato korišćenje trodimenzionalnih ukrasa. Ovi ukrasi su imitirali reljef štukaturiranih tavanica iz tog vremena.
)
)
Kompozicija tavanice se sastoji od simetričnih crteža u središtu kojih se nalazi po jedan pejzaž. Tako svaka strana zida predstavlja po jedno godišnje doba prikazano na slici. U uglovima je naslikana mrtva priroda. Teget boja koja je korišćena na tavanici je dominantna na zidovima koji su okrečeni na isti način kao i tavanica. Ukrasna šara na zidu je tipična za 19. i početak 20. veka. Stevan Nestorović je u Beču video sličnu tavanicu i odatle doveo majstora koji je za oslikavanje ove prostorije potrošio tri meseca. Peć je sa kraja 19. veka i služila je da zagreje salon veličine 200 m. Po stilu pripada neoklasicizmu sa antičkim vrhom u obliku pehara. Peć je metalna, emajlirana i uz nju je korišćen metalni paravan, koji je služio i kao štitnik i kao samostalno grejno telo. Oko ove peći je u hladnim danima bila sakupljena cela porodica. Ogledalo je u neorokoko stilu i zajedno sa bidermajer kanabetom reprezentuje nameštaj čistog stila u kući. Kanabe je sa intordiranim ukrasom iz 1870. godine.
Spavaća soba
)
Spavaća soba je jedina soba koja se direktno nadovezuje na bočno, dvorišno krilo kuće. Pored toga soba ima vezu sa radnom sobom i salonom. Ima jedan autentičan prozor sa koga se vidi celo dvorište a kasnije je otvoren još jedan mali koji je na fotografiji. Nameštaj koji je stigao u ovu sobu iz iste je radionice kao i kredenac u salonu. Pored toga postoji i niša u zidu adaptirana u plakar za odeću. Povremeno je u ovoj sobi stajao i krevetac koji je sačuvan u fragmentima. U 19. veku spavaća soba je često bila zajednička za sve članove porodice. Zato je moguće pretpostaviti da je pored bračnog kreveta sa madracima u sobi bilo još nekoliko kreveta. Nameštaj iz spavaće sobe je deo garniture koja je u kuću došla krajem 19. veka. Garnituru čine bračni krevet, noćna natkazna, natkazna za ogledalo, dva garderobna ormara i jedan kredenac. Intarzirano i drekslovano drvo je kombinovano sa mermerom od kog su radne, ravne površine.
Plakari su nezaobilazni deo građanske kuće 19. veka. U kući u Nemanjinoj 9 pronađeno je sedam. Teško je zamisliti da su svi bili korišćeni u isto vreme pa je verovatno da su vremenom jedni zamenjeni drugima. Ovi koji su na fotografijama su sa kraja 19. veka, u stilu altdojča i sa elementima neobaroka u izrezbarenim cvetnim motivima. Svi ovi plakari su garderobni.
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Copyright © 2006-2007, Narodni muzej Požarevac |
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)